Спречавање емоционалног сагоревања не захтева радикалне потезе – већ свакодневне, доследне навике које нам помажу да очувамо баланс између обавеза и себе.

Једна од основних стратегија је постављање граница. Учити да кажемо „не“ без осећаја кривице је вештина која се временом гради. Препознавање сопствених лимита и одбијање прекомерног преузимања обавеза значајно умањује ризик од прегоревања.

Планирање времена за одмор је једнако важно као и радни састанци. Микропаузе током дана, кратке шетње, неколико минута дубоког дисања или само искључивање телефона на пола сата – све то делује лековито на нервни систем.

Физичка активност, чак и лагана, као што је јога, ходање или плес, има директан утицај на смањење нивоа хормона стреса. Редовно вежбање доприноси лучењу ендорфина, што позитивно утиче на расположење и енергију.

Такође је важно неговати социјалне односе. Разговор са пријатељем, дружење са породицом или време са љубимцем могу имати велики утицај на психичку стабилност.

Превенција сагоревања није луксуз – она је неопходност у модерном животу. Улажући у себе мало по мало сваког дана, градимо темеље за дугорочно здравље и унутрашњу стабилност.