У савременом свету, стрес је постао свакодневна појава – али када се игнорише или потискује, он временом прелази у хронично стање и дубоко нарушава ментално здравље.

Хроничан стрес утиче на читав организам. Он активира хипоталамус-хипофиза-надбубрежну осу, што доводи до континуиране продукције кортизола – хормона стреса. Повишен кортизол може изазвати анксиозност, несаницу, раздражљивост и пад концентрације.

Дуготрајан стрес подстиче негативне обрасце мишљења, попут сталне забринутости, страха од неуспеха или осећаја безвредности. Многи људи постају преосетљиви, повлаче се из друштва и губе мотивацију за активности у којима су некад уживали.

Не ретко, психичке тегобе прерастају у физичке – главобоље, дигестивне сметње, поремећаји у апетиту, па чак и хронични болови. Психосоматика је важан подсетник да је све у телу повезано.

Како бисмо заштитили ментално здравље, потребно је препознати факторе стреса и научити технике које помажу у њиховом ублажавању: дубоко дисање, медитација, вођење дневника мисли, као и потрага за професионалном подршком када је потребна.

Ментално здравље није луксуз, већ основа целокупног живота. Зато је важно деловати превентивно и прихватити стрес као сигнал, а не као норму.